[go to homepage]

   "Artefact#One" is the first release from Alien Artefact, a label dedicated to exposing the Yugoslav electronic music underground to a wider audience. The compilation features ten artists recording in styles from techno to drum 'n' bass. Intruder’s "6" is dreamy Bukemesque beatwork, while Dominator take it darker with a rugged breakloop married to a stumbling, bassline stab. Ultraphunk and Linear Draft take the jazz-tinged route, throwing in some double bass and clothing it in washes of synth. "Aquadub" from Modern Quartet is titled perfectly and flows well into Vukan’s take on the Kruder & Dorfmeister style. "Brain Submarine" from Noise Destruction moves into techno territory with its crunchy build of filtered mids and swirls of static and Boris Petrovic’s "Crystal Desert" hides a beast that springs into Autechre mode as the track progresses. Overall, a fine glimpse at a scene that is bound to flourish as more and more musicians record finished pieces and forge a distinct sound.

   S' obzirom na popularnost rave kulture u Srba, logicno bi bilo ocekivati da postoji koliko-toliko jaka domaca produkcija podrzana od strane nekolicine nezavisnih izdavaca. Logika je, medjutim, sredstvo za kojim posezu samo oni koji nemaju nesto bolje u arsenalu, pa smo tako suoceni sa smesnom cinjenicom da su ovde DJ-evi i VJ-evi znatno brojniji i poznatiji od autora domace elektronske plesne muzike. Smesno, zato sto ovu muziku po definiciji prave klinci zakljucani u sobe sa svojim PC-jevima, Macovima i Cubase softverom, a etikete koje je objavljuju cine nesto stariji klinci koji stvaraju nezamenjivu sponu izmedju producenata (autora) i DJ-eva (korisnika, ali na neki nacin i koautora) ove muzike. Naravno, ovde sve to uglavnom ne ide tako, pa je pojavljivanje kompilacije "Artefact#One# dogadjaj koji treba pozdraviti. Narocito jer je, vrlo indikativno, u pitanju klasican DIY projekat, umnozavan na CD-R diskovima, sto verovatno znaci da domace etikete jos uvek nisu spremne na "avanturu" objavljivanja izvodjaca koji ne cepaju glasne gitare, ne drze koncerte pred egzaltiranom masom i ne snimanju spotove sa curicama u kupacim kostimima/momcima sa dzointom u zubima. Whatever.

   "Artefact#One" je odlicno dizajniran CD, pretrpan e-mail i web adresama stranaka upletenih u projekat, sto je za svaku pohvalu i svedoci o entuzijazmu (protkanom i kroz prateci tekst u knjizici) koji jos nije stigao da bude iskvaren "trzisnim nacinom razmisljanja" i "marketinskim strategijama". Zanrovski, ovo je veoma sareno i raznoliko izdanje, sto je nekarakteristicno, gledano iz perspektive nekoga iz zapadne Evrope ili severne Amerike, ali kako je ovo prvi pravi pokusaj na domacem terenu, kritici tu mesta nema. Domaci autori mozda nemaju hardver i softver kao najveca imena medjunarodne scene, ali imaju dovoljno znanja i stila da naprave muziku koja idejno i zanrovski ne zaostaje za vremenom u kome nastaje. Tako da ovde necete cuti zastarele stilove odavno osudjene na smrt od strane zapadnih producenata, vec savremene komade koji bi uz malo povezivanja sa stranim DJ-evima mogle postati klupski hitovi. Zahvacen je sirok spektar stilova, od sirovog breakbeata gospodina Dominatora (iz Hardcorrosion), preko meksih house mutanata (Velja Mijanovic, Linear Draft), pa do naklona ka digitalnom ambientu i dubu (Modern Quartet). Veterani domace scene, Noise Destruction donose jedan duzi, ambiciozniji komad koji svedoci o nekim novim idejama.

   U celini, istorijska dimenzija ovog izdanja donekle nadrasta muzicku, ne zato sto je muzika losa, vec, naprosto zbog uspostavljanja presedana na domacoj sceni. Muzicka vrednost bi trebalo da bude testirana na terenu, dakle u klubovima, ali to je jos jedna barijera koju domaci autori imaju da preskoce.

   Ako, citajuci naslov ove recenzije, pomislite da se radi o jos jednoj kompilaciji inostranih autora, u zabludi ste. Artefact One je izuzetno prijatno iznenadjenje koje prezentira domacu scenu savremenog elektronskog zvuka. Mada su autori tipa Noise Destruction, Velje M. ili Vukana relativno dugo prisutni i poznati, ta je scena u povoju usled spleta razlicitih okolnosti: hronicnog nedostatka novca i samim tim izostanka "logisticke" podrske, a i zbog cinjenice da u nasoj sredini srazmerno mali broj ljudi ima mogucnost i zelju da prati razvoj onog sto se u slicnom domenu desava van nasih granica. Zbog toga Artefact#One na odredjen nacin predstavlja pionirsko izdanje, ali na srecu ne nosi i "decije bolesti" takvog statusa: vecina materijala je vrlo zrela, od inicijalne ideje pa do realizacije i produkcije, a neke od numera sa ovog diska mogle bi se bez problema naci na bilo kojoj relevantnoj kompilaciji u tekucoj svetskoj produkciji.

   Znacajna je i cinjenica da album osim pomenutih "starih vukova" predstavlja i veoma perspektivne mladje narastaje kao sto je Linear Draft i da kompletna zvucna slika daje dosta nade ovdasnjim poklonicima moderne elektronike. U pogledu autorskih pristupa moze se reci da pred sobom imamo raznovrsne varijacije, od electro down-tempa s jakim ambijent uticajima do mutantnih drum'n'bassy i techno formi. Kvalitativni nivo ni u jednom momentu ne pada ispod granice korektnosti, a postoji i nekoliko kompozicija koje su odista fenomenalne: Vukanov space jazz Magla, Linear Draft tema Sunrise, elegicna Zuti dan Borisa Petrovica ili, pak, Detroitom inspirisana A-Gain Velje Mijanovica. Uz podatak da je dizajn (posebno naslovne strane) solidan, ostaje zelja da ovo izdanje dopre do sto vise potencijalnih slusalaca. Konacna ocena uslovljena je cinjenicom da repere za ovakve albume ne mozemo naci u domacoj produkciji, vec ih moramo traziti u inostranstvu: cak i u tom slucaju, autori albuma Artefact#One zasluzuju najmanje: 3/5